Koliko vremena kao privatni korisnik provodite biraj ući najlepši filter? Koliko vremena trošite birajući najzabavnije heštagove koji će upotpuniti smisao vaše „cool“ fotke? Koliko puta dnevno ponavljate tu radnju? Zašto mislite da je Instagram za relativno kratko vreme postao toliko popularan?
Jednom prilikom mi je jedan poznanik rekao: „Tvoj profil baš priča tvoju priču. Baš prikazuje tvoj život kroz slike.“ Ali da li sam ja zaista takva kakvom se prikazujem na Instagramu? Kada otvorite nečiji privatni Instagram profil po prvi put, vi stvarate sliku o toj osobi na osnovu sadržaja njegovog profila. Vidite gde izlazi, sa kim se druži, šta jede, pije, gde radi, putuje, na koji način pozira i kakav modni stil ima. Baš iz tog razloga mi previše ulažemo u tu sliku kako ćemo sebe prikazati na najbolji mogući način. Jedna od najboljih mogućnosti koje vam Instagram pruža jesu čuveni filteri po kojima se ova socijalna mreža najviše izdvojila. U stanju smo da filtere više puta vrtimo u krug kako bismo izabrali baš onaj idealan koji nam prikriva sve mane. Da se razumemo, ovaj proces ne primenjuju samo žene, već itekako i muškarci. Slikaju se u teretani, ispred ogledala pred izlazak i naravno postavljaju čuveni #selfie čak i više puta nedeljno.
Svesni toga ili ne, previše vremena dnevno trošimo izgrađujući svoj digitalni identitet. Izgradnja alter ega u velikoj meri zavisi od toga kako se drugi ljudi oko vas prikazuju u ovoj sferi. Naravno, treba imati uvek u vidu da postoje izuzeci koji sebe prikazuju verodostojno i koji ne troše nedeljno sate i sate postavljajući ulepšanu, a ne najbolju verziju sebe. Mada mnogo ljudi i koji se na početku nisu prepuštali uticaju većine su u nekom momentu poklekli i postali mali „rob“ ovog trenda. A šta se u međuvremenu dešava sa našim autentičnim identitetom? Posebno pitanje je šta se dešava sa identitom mladim adolescentima koji još uvek nisu u potpunosti formirane ličnosti, prolaze kroz inače tešku razvojnu fazu i tek pokušavaju da se pozicioniraju u današnjem društvu.
U poslednjoj deceniji socijalne mreže bitno utiču na naše mentalno zdravlje, ali ono što Instagram izdvaja jeste to što 94% posto njegovog sadržaja čine slike i što poseduje filtere koji nas mogu ulepšati.
Idealan self (identitet) prema psiholozima je onaj koji mi želimo da dostignemo, onaj kojem kroz život stremimo. Prema teoriji ličnosti Karla Rodžersa, svako ljudsko biće ima bazični instinkt da sebe poboljša i ostvari svoj puni životni potencijal. Dok je Abraham Maslov ovo dostignuće nazivao samoaktualizacijom. Smatrao je da se do njega dolazi kada se poklope naš autentični i idealni identitet. Za početak, da li se vaš autentični identitet i način na koji se prikazujete na Instagramu poklapaju u potpunosti?
Pošto živimo u doba socijalnih medija, od kojih danas i sve veći deo nas živi, kao i u doba u kojem je komunikacija koja nema veze sa Internetom i tehnologijom sve površnija, možemo da zaključimo samo da je teško izboriti se sa psihološkim uticajima socijalnih mreža i ostati autentičan, prirodan i siguran u sebe. Iskoristimo ih na najbolji mogući način tako da ne gubimo deo sebe i da nam opet predstavljaju vid zadovoljsta i dobar način (ali ne i jedini) da komuniciramo sa svojom okolinom.
autor: Selena Vignjević
