„Pronaći dobre individue je lako. Napraviti od njih timske igrače je već druga priča.“
Ukoliko se slažete sa ovom izjavom, ovaj blog je baš za Vas! :) Najpre ćemo se upoznati sa konceptom koji se naziva „transfer domena“ i time kako nam on može pomoći da poboljšamo neki kreativni proces, a zatim ću Vam otkriti i neke korake koji Vam mogu pomoći prilikom organizacije dobrog i produktivnog brainstorming-a.
Pod kreativnim procesom se podrazumeva bilo koje traženje rešenja nekog određenog problema, a u poslovnom svetu, odgovor na različite zahteve. Tako je, recimo, brainstorming odgovor na zahtev za realizaciju neke ideje kao što su osmišljavanje originalnog promotivnog materijala, naziva novog proizvoda, novog logoa za neki brend itd.
Svako od nas je u ponekoj oblasti bolji, dok je u nekoj drugoj gori, ali to ne treba da nas sputava i „krade“ samopouzdanje prilikom rešavanja nekog problema koji radimo u timu. Zato je važno dobro poznavati tim u kojem radimo, negovati dobre odnose i stvoriti mrežu individua koja će savršeno funkcionisati.
Kroz koncept „transfer domena“ ćemo se upoznati sa različitim inovativnim aspektima koje neka osoba može da poseduje. Na ovaj način ćemo prepoznati koji su najrazvijeniji kod nas samih, a koji kod članova našeg tima. Ovo će da nam pomogne da prepoznamo stvari koje treba da negujemo i unapređujemo, one na kojima treba da radimo, koji član tima je najpogodniji za određeni zadatak i šta od njega možemo da očekujemo u kreativnom procesu. Ono što je najvažnije jeste da nikako ne zaboravimo da tim čine pojedinci koje teže ka istom cilju, međusobno se upotpunjujući i prenoseći svoje veštine sa jednih na druge. Baš taj proces dopunjavanja i prenošenja znanja unutar tima se naziva transfer domena.
Tom Keli, ekspert u sferi inovacije i oblasti poznatoj kao „design thinking “, definisao je pet tipova ličnosti koje učestvuju u kreativnom procesu:
1. Antropolog:
- ima oči početnika;
- sve doživljava uz veliko iznenađenje i fascinaciju;
- posmatrač je koji ne osuđuje;
- ima veliki osećaj za empatiju.
2. Eksperimentalac:
- smatra da ne postoji samo jedno rešenje nekog problema;
- voli da kreira prototipe;
- voli da istražuje i eksperimentiše;
- lako krši pravila kako bi bio inovativan.
3. Preponaš:
- prepreke posmatra kao izazove;
- dobro reaguje u kriznim situacijama;
- ne mari za ograničenja i često se suprotstavlja pravilima.
4. Kolaborator:
- ima sposobnost stvaranja harmoničnih odnosa u timu;
- ume dobro da organizuje tim;
- voli rad kroz igru;
- ne ističe se, ali čini sve da grupa dobro funkcioniše.
5. Polinator:
- kreira mrežu učenja i inovacija;
- ima interesovanja vezana za različite teme;
- koristi stečena znanja za unapređenje;
- vidi pravila koja drugi teško uočavaju;
- uživa u učenju i unapređenju.
Pored ovih, mogu se definisati još neki tipovi ličnosti koje krase različite karakteristike. Neke su više okrenute procesu rada, neke krajnjim korisnicima, dok su druge usredsređene na odnose koje vladaju u timu. Da li ste spremni da saznate koje inovativne aspekte Vi posedujete u najvišoj meri, a koje u najmanjoj? Ako je odgovor potvrdan, rešite sledeći test!
TEST: Kreativni proces i uloga pojedinca u timu
Popunite sledeću tabelu tako da date najvišu ocenu tvrdnji sa kojom se najviše identifikujete i tako redom. Ocenite tvrdnje brojevima od 1 do 10, gde ne smeju da se ponove dve iste cifre u okviru jednog bloka. Ukoliko postoje tvrdnje sa kojima se nikako ne poistovećujete, dodelite joj ocenu „0“.
BLOK 1
a. Posmatram svoje okruženje kao početnik, otvorenog uma.
b. Trudim se da kombinujem više različitih pravaca i ideja kako bih stvorio novu, originalnu.
c.Volim da koordinišem ljudima i da zajednički ostvarujemo ciljeve.
d. Volim kada je nešto neočekivano, i improvizujem kada je neophodno.
e. Posvećen sam u radu, znatiželjan sam i volim da otkrivam.
f. Ostvarujem više kada imam manje.
g. Smatram da je korisnicima potrebno uvek dati nešto posebno.
h. Mislim da prostor utiče na kreativan rad.
i.Smatram da je doživljaj krajnjeg korisnika najvažniji.
j. Smatram da pričanje priča može dobro da utiče na motivaciju i kreativnost.
BLOK 2
a. Sposoban sam da ne sudim drugima i empatičan sam prema okolini.
b. Prenosim znanja iz jedne oblasti u drugu kako bih došao do rešenja nekog problema.
c. Uživam u multidisciplinarnom radu.
d. Podstičem članove tima da iskažu svoje ideje pred drugima.
e.Volim da se igram, da isprobavam različite ideje i pravce.
f.Moja glavna karakteristika je istrajnost.
g.Radim isto što i ostali, ali stvaram nešto što je posebno.
h.Važno je uspostaviti balans između individualnog i grupnog rada.
i. Personalizujem uslugu koju nudim i uspostavljam vezu sa korisnikom.
j. Odličan sam u pričanju priča koje motivišu druge.
BLOK 3
a. Volim da upoznajem nove ljude i da se upuštam u razgovore sa njima i oni se osećaju prijatno u mom prisustvu.
b.Imam širok dijapazon znanja iz različitih oblasti i specijalizovan sam u najmanje jednoj.
c. Volim da uspostavljam prijateljski odnos sa ljudima sa kojima radim.
d.Volim da zadajem sebi ciljeve koji se čine teškim ili nemogućim.
e. Volim da se sve uradi što je brže i jeftinije moguće i uz to se i zabavim.Đ
f. Uvek posmatram prepreke kao izazove i nove prilike.
g. Mislim da je važno detaljno ispitati kakav je proces kroz koji prolazi krajnji korisnik.
h. Projektovanjem prostora, činim da se ljudi motivišu za rad.
i. Činim da ljudi uče kroz praksu, bez direktne nastave.
j. Mislim da timovi mogu da jačaju slušanjem dobre priče.
BLOK 4
a. Mislim da se najbolji protok informacija u okviru projekta stvara kroz koegzistenciju sa grupom.
b.Primećujem odnose i veze koje drugi ne uočavaju.
c. Imam sposobnost da motivišem tim.
d. Mislim da je najvažnije dobro selektovati članove tima koji učestvuju u zajedničkom radu.
e. Uživam u kreiranju ideja koje su opipljive, pravim prototipe kako bih isprobao svoje ideje.
f.Dobro se snalazim u kriznim situacijama.
g.Imam šesto čulo da osetim šta je realno i da to iskoristim za inovaciju.
h. Postoji direktna veza između energije koju reflektuje prostor i energije koja vlada u timu.
i.Na meni se vidi kompetentost, sigurnost i spreman sam da odgovorim na sve nedoumice.
j.Smatram da predstavljanje problema kroz neku priču ili anegdotu može od haosa da napravi red.
BLOK 5
a. Tražim ključ rešenja problema na neobičnim mestima (npr. na otpadu).
b.Volim da učestvujem u različitim projektima i isprobam se u različitim oblastima.
c. Uživam u radu koji uključuje međuljudske odnose i cenim međuzavisnost.
d. Imam sposobnost da izvlačim ono najbolje iz ljudi sa kojima radim.
e.Smatram da može dosta da se nauči od dece i tinejdžera.
f.Nikada ne prihvatam „ne“ kao odgovor i zbog toga se ponekad suprotstavljam pravilima.
g.Važno je da korisnici neke usluge steknu pozitivno iskustvo, a time se stvara poverenje.
h. Prilikom dizajniranja prostora, potrebno je ustanoviti prioritete.
i. Volim da se korisnici moje usluge osete kao članovi jednog kluba.
j.Metaforički prikazi problema su odlični motivatori.
* * *
TEST: Evaluacija
Ukoliko ste završili sa procesom ocenjivanja, vreme je da saznate i rešenja!
1. U poslednjoj koloni u tabeli saberite sve bodove koje ste dodelili određenom slovu.
2. Identifikujte tri slova koja imaju najveći i najmanji broj poena. Ona sa najvećim brojem su Vaše tri najjače uloge koje posedujete i primenjujete u kreativnom procesu, a tri sa najmanjim brojem poena su Vaše tri najmanje razvijene strane. Slova odgovaraju sledećim tipovima ličnosti
a = antropolog
b = polinator
c = kolaborator
d = direktor
e = eksperimentalac
f = preponaš
g = arhitekta
h = scenograf
i = negovatelj
j = pripovedač
a = antropolog. Antropolozi spadaju u kategoriju učenika. Posmatraju stvari bez osuđivanja. Jako su empatični. Poseduju oči početnika, ceneći svaki detalj i iznenađujući se onime što otkriju. Stavljaju na stranu ono što već znaju, kako bi se lakše povezali sa ljudima, saznali nešto novo i razmenjivali iskustva. Antropolizi nemaju predrasude prema onome što posmatraju. Donose zaključke na osnovu svoje intuicije. Imaju sposobnost da otkriju nešto što je već bilo prisutno, ali na šta niko ranije nije obraćao pažnju. Vole da prate (potencijalne) korisnike njihove usluge tokom čitavog procesa međusobne interakcije. Uživaju u razgovoru sa drugima i znaju da generišu pitanja koja će dovesti do novih otkrića. Niko ih ne doživljava kao „pretnju“, zbog čega utiču na kreiranje autentičnih rešenja i pronalaženje odgovora na različita pitanja.
b = polinator.Polinatori spadaju u kategoriju učenika. Uspostavljaju veze između udaljenih ideja i oblasti. Nazivaju se polinatorima, zato što stvaraju prijatne veze među članovima tima kako bi na kraju tim postao čvršći i kompaktniji. Imaju različita interesovanja, poseduju znanja iz različitih oblasti, a u nekima su i dobro specijalizovani. Zanimanja za različite oblasti i široki dijapazon znanja koji poseduju iz različitih sfera im omogućava da primenjuju iskustva iz neke oblasti na drugoj, što podstiče inovativnost. Uviđaju obrasce koje drugi ne vide i uživaju u radu sa ekspertima. Vole da čitaju knjige i izučavaju različite edukativne materijale kako bi širili svoja znanja. Vole da putuju i upoznaju različite kulture, isprobavaju se u različitim oblastima i učestvuju u različitim projektima.
c = kolaborator. Kolaboratori spadaju u kategoriju organizatora. Objedinjuju ljude radi realizacije nekog zadatka. Proaktivni su u procesu objedinjavanja i upravljanja osobama iz različitih sfera, kako bi se usredsredili na projekat i ostvarenje nekog cilja. Prilikom rada u timu, uglavnom su lideri. Koriste svoje diplomatske sposobnosti kako bi se izbegli konflikti i kako bi motivisali članove tima. Kreiraju kohezivne timove kroz otvorenu komunikaciju i praksu rada kroz interesantne aktivnosti. Umeju da stvaraju partnerske odnose između različitih organizacija. Vole međuzavisnost i rad kroz zabavu.
d = direktor. Direktori spadaju u kategoriju organizatora. Imaju sposobnost da daju ulogu protagoniste drugima. Vole da pronalaze nove projekte i smatraju da je jako važna energija koja vlada među članovima tima. Smatraju da je važno dobro birati članove tima. Znaju da će postojati poteškoće tokom procesa rada i spremni su da se tim poteškoćama suprotstave. Često improvizuju uz pomoć tehnika, strategija i resursa koji su im u tom trenutku na raspolaganju. Često organizuju breinstorminge i dolaze do efikasnih rešenja. Podržavaju inicijativu i motivišu članove tima da rizikuju.
e = eksperimentalac. Eksperimentalci spadaju u kategoriju učenika. Znatiželjni su, vredni i otvoreni za nova otkrića. Uživaju u kreiranju prototipova i prave ih tako da budu skloni promenama, kako se ne bi vezali za jednu specifičnu ideju. Brzi su u pronalaženju rešenja i nastoje da zadovolje korisnike njihovih usluga što je pre moguće. Ubeđeni su u to da ne postoji jedno jedino rešenje nekog problema, zbog čega kreiraju više prototipova kako bi što više njih isprobali. Često dele problem na više delova kako bi kreirali što više rešenja, a to može da dovede do kreiranja novih vidika. Nemaju strah od kršenja pravila i smatraju da se dosta toga može naučiti od dece i tinejdžera.
f = preponaš. Preponaši spadaju u kategoriju organizatora. Oni su pravi „preskakači prepreka“. Veoma su uporni i ne postoji prepreka koju neće znati da prevaziđu. Vole da isprobavaju nove stvari i posmatraju stvari iz različitih uglova prilikom suočavanja sa njima. U stresnim situacijama ne paniče, već deluju. Prepreke pretvaraju u izazove. Dobro rade kada imaju restrikcije, rokove i ograničen budžet. Često se ne obaziru na autoritet i suprotstavljaju se birokratiji koja može da im ograniči rad. Ne plaše se neuspeha, već pokušavaju iznova dok ne ostvare zacrtani cilj.
g = arhitekta. Arhitekte spadaju u kategoriju graditelja. Drugačije bi se mogli nazvati i „graditeljima iskustava“. Eksperti su u kreiranju pozitivnog okruženja u okviru svoje organizacije putem proizvoda, usluga, interakcija, događaja ili prostara. Umeju da identifikuju ono što je stvarno važno za korisnika i rade na kreiranju najboljeg iskustva za njega. Iako koriste iste resurse kao i ostali, kombinuju ih na originalan i način koji se pamti. Vode računa o svim koracima koji su neophodni kako bi krajnji korisnik njihovog proizvoda ili usluge bio zadovoljan, a takođe generišu iskustva koja će se pamtiti i u koojima će se uživati. Imaju šesto čulo za ono što je autentično i to koriste u dizajnu svojih usluga. Nešto su poput kolekcionara iskustava potrošača i motivišu ih da probaju različite usluge koje organizacija nudi.
h = scenograf. Scanografi spadaju u kategoriju graditelja. Smatraju da okruženje u kome radi neki tim utiče na kreativnost, inovativnost i razvoj organizacije. Posebno vode računa o tome da kreiraju okruženje koje će da podstakne kako individualan, tako i rad kolektiva. Olakšavaju integraciju i razvoj timova putem prostora. Osetljivi su na emocije koje su posledica radnog okruženja i zato ga uređuju radi bolje produktivnosti. Znaju da ako nešto treba da se uradi, treba dobro da se lokalizuje u vremenu i prostoru.
i = negovatelj. Negovatelji spadaju u kategoriju graditelja. Njihova glavna karakteristika jeste empatija: imaju osećaj za emocije pojedinaca i brinu o tome da doživljaj onih sa kojima rade bude pozitivan. Pouzdan su izvor znanja i informacija. Vole da formiraju klubove i timove, kako bi se korisnici osećali kao pripadnici neke grupe, a ne samo kao pasivni korisnici neke usluge. Vode računa o ponudama organizacije, čineći jednostavnim za razumevanje prezentovane opcije i prednosti, zbog čega se korisnik oseća mirnim i ima osećaj da je sve pod kontrolom. Vode računa o tome da se korisnici ne osećaju izgubljenima, i konstantno su im na raspolaganju kako bi se razrešile sve nejasnoće. Smatraju da je praksa najbolji način učenja, pa tako druge i podučavaju.
j = pripovedač. Pripovedači spadaju u kategoriju graditelja. Svesni su toga da kroz priču tim može dobro da se motiviše, prihvati neke nove ideje i načine razmišljanja. Znaju da je jako važno da svaka ispričana priča treba da ima jasnu pouku i cilj. Tačno znaju kada i u kojoj situaciji je koju anegdotu potrebno ispričati i povezati je sa situacijom na način da je slušalac jasno shvati i primeni. Koriste priče kako bi razumeli kako razmišlja krajnji korisnik i cene priče koje im korisnici pričaju, kako bi shvatili njihove potrebe. Znaju da priče podstiču emocije koje dovode do jačanja tima i stvaranja što većeg međusobnog poverenja, kao i da one grade kredibilitet i omogućavaju istraživanje kontraverznih tema. Pripovedači takođe vrlo lako smiruju situaciju i iz haosa kreiraju red.
* * *
BRAINSTORMING
Za svaki kreativni proces je uvek važno da znamo kakvi su pojedinci koji čine naš tim. Da li su spremni da sarađuju, šta možemo da očekujemo od svakog ponaosob i koliko je ko spreman da se uključi. Ali, organizator je taj koji treba da se potrudi da stvori dobre uslove da ovaj proces bude dobro organizovan i što kvalitetniji. Pa, šta je onda važno za jedan kvalitetan brainstorming?
Ključno je to da grupa bude odmorna, da među njenim članovima vladaju dobri odnosi i da je tim sačinjen od pojedinaca različitih osobina i načina razmišljanja i to baš od onih sa kojima smo se upoznali maločas! Naravno, tu su i neke stvari koje treba izbegavati, jer nam one mogu samo ugušiti kreativnost.
Šta NE sme da postoji u procesu:
1. Zabrinutost i razmišljanje o procesu. Nikako ne treba da razmišljajte o tome da li je Vaše rešenje dobro ili loše, da li će se svideti drugima i da li je dovoljno originalno ili ne. To može samo da Vas paralizuje i zablokira. Možda se neka Vaša ideja samo Vama čini običnom, dok drugima može da bude jako zanimljiva i podstakne nekog iz tima da promeni pravac razmišljanja i osvrne se na neke stvari koje mu do tad nisu pale na pamet. Ne odbacujte svoje, ali ni tuđe ideje bez razmatranja - u svakoj dobro obrazloženoj ideji može da se nađe neka nova. Kako naš tim treba da čine ljudi koji se međusobno poštuju, do ovakvih stvari sigurno neće doći. :)
2. Poređenje sa prethodnim iskustvima. Ovo se odnosi na prethodne, kako uspešne, tako i neuspešne procese. Treba da se postavimo tako da posmatramo svaki projekat kao poseban, jer tematika ne može da bude u potpunosti ista kao prethodna, a na raspolaganju su nam neki drugi resursi. Kada je reč konkretno o neuspešnim procesima, nikako ne treba polaziti od stanovišta “to smo već ranije probali i nije funkcionisalo”. Ovo je negativan stav koji može samo da koči proces.
3. „Krađa“ energije. Ne prenosite loše raspoloženje na druge i ne omalovažavajte tuđe ideje. Ne biste voleli da to Vama neko radi, zar ne? Isto tako, loša priprema uzrokuje zabrinutost, nervozu i negativnost, jer usled toga ne možemo dobro da odgovorimo na zadatke. Zato treba obavezno poći od pitanja na koja treba odgovoriti na brainstorming-u i dobro ih organizovati. Još jedna od stvari koje je teško izbeći u toku procesa, jeste diskusija o onome što nije predmet razmene ideja. Ovo dovodi do gubitka fokusa, a samim tim i energije i entuzijazma prema zadatom cilju.
Iako se trudimo da budemo pripremljeni, često nam se, pak, desi da su nam misli rasute, a mozak poput praznog papira. Kako se, onda, boriti sa blokadom? Postoje određeni koraci koji Vam sigurno mogu pomoći u pripremi i samom toku brainstorming-a!
Kako se boriti sa blokadom:
1. Stavite na stranu ono što koči proces (zabeležite ono što ne treba da se radi, zabeležite i prethodna loša iskustva).
2. Ponekada ostvarenje cilja deluje preteško, pa je neophodno kreirati više mini-meta: raščlanite krajnji cilj na više manjih ciljeva.
3. Podelite ideje sa osobama koje nisu uključene u proces i vidite njihovu reakciju. Porazgovarajte i pokupite ideje od „autsajdera“.
4. Sakupite informacije od onoga kome je usluga namenjena, saslušati njegova očekivanja, ideje i želje. Što više informacija imate, biće Vam lakše.
5.Ukoliko ne postoje uslovi da se pronađe rešenje, posvetiti se jednom delu problema.
6. Ponekad je potrebno promeniti skroz okruženje i raditi nešto drugo. Ukoliko Vam „ne ide“, nemojte da silite; prošetajte, spremite kafu, bavite se nekim drugim stvarima kako bi se mozak „opustio“, pa se tek onda vratite zadatku.
7.Ne odlažite pripremu do poslednjeg trenutka. U nekom momentu je neophodno započeti sa radom. Iako Vam se čini da nećete uspeti, znajte da je svaki proces uvek lakši tek kada se pokrene.
8. Dajte sebi rok. Ukoliko mislite da ćete ipak ostaviti pripremu za poslednji čas, možda je bolje da obećate drugima da ćete zadatak izvršiti do određenog roka. Kada naglas to kažete i pred ostalim članovima tima, neće Vam biti svejedno ako obećanje ne ispunite.
9. Ne gubite samopouzdanje! Verujte u svoje mogućnosti i sposobnosti.
* * *
Sada imate sve potrebne korake za kreiranje dobrog tima, koji će efikasno učestvovati u svakom kreativnom procesu. Da li ste spremni da ga pokrenete i organizujete? Da li ste Vi preponaš koji kliče pred novim izazovima ili pak kolaborator koji će dati sve od sebe da kreira dobre odnose među članovima tima? Možda ste i polinator, koji jedva čeka da kreira novu mrežu učenja i inovacija. Koja god da je Vaša uloga, samo je na Vama da li ćete da izaberete da isprobate nove mogućnosti i uradite nešto što će unaprediti Vaš rad. Spremni? Srećno! :)
autor: Maja Petričević
